„Interesovaću se za sve što radi“ – Dvoje gejmera o odgajanju deteta

Za ovaj intervju svoje vreme i misli podelili su sa nama Zlatko i Paula, dvoje gejmera koji su pre nekoliko meseci postali ponosni roditelji jednog dečaka. Zlatko se, između ostalog, bavi i pravljenjem video igara i radio je u igraonici, pa može da da svoje mišljenje i iz tog ugla. Ovo su njihova mišljenja o odgajanju deteta – u slučaju da njihovo dete odraste da postane gejmer.

 

Da li želiš da tvoje dete igra igre?

Z: Apsolutno. Ali isto tako, želim i da se bavi sportom koji nije vezan za igre. Ja se nadam da će prva igra mom detetu biti šah, bez obzira da li na kompjuteru ili ne, pošto je to meni bila prva igra. Sve manje dece zna da igra šah.

P: Da, što da ne? Ja sam igrala kao mala, znam koliko je to meni radosti donelo.

 

S obzirom na to da si gejmer/ka, da li postoje neke igre koje bi želeo/la da tvoje dete igra, ili neke koje ne bi želeo/la?

Z: Uh, to je jako nezgodno pitanje. Zato što svaka igra koju sam ja kroz život doživeo na pozitivan način je imala dobrim delom kontekst u vreme kada sam je igrao. Na primer, legendarna igre kao Knights of the Old Republic, su za to vreme kada su se pojavile bile sjajne igre, a sad su stvarno ništa posebno. Dok on dođe do toga da može da ceni igre koje mu preporučim, verovatno ću imati drugi set igara koje bih mu naveo kao dobru stvar. A što se tiče igara koje bih voleo da ne igra, nemam ništa tog tipa. Voleo bih da ne igra loše igre koje su gubljenje vremena. Voleo bih da ne igra Kantere i PES, zato što je to, kao neko ko je radio u igraonici, nešto što stvarno nisam voleo.

P: Nemam preference. Volela bih da igra ono što se njemu svidi. Meni roditelji nikad nisu govorili šta da igram i šta da ne igram, ja sam igrala sve što mi je bilo zanimljivo. Tako da isto tako sa svojim detetom, radije bih da on sam odluči, nego da mu ja namećem.

 

Da li bi nekad zabranio/la neku igru svom detetu, ako smatraš da to za njega nije prikladna tema, mehanika ili bilo šta treće?

Z: Teoretski da. Vrlo teoretski. Smatram da postoji razlog zašto postoji ocena za to da li je igra prikladna za decu ili ne, i isto tako postoji razlog zašto se toga sam nikad nisam pridržavao. Ali smatram da postoje igre, i da će ih pogotovo biti u budućnosti kako virtuelna realnost bude napredovala, koje mogu da izazovu vrtoglavicu i slične simptome kod dece. Sigurno će postojati i neprikladni sadržaji – jer postoje i porno igre, koje mislim da svakako nisu za decu. Stvar je što treba detetu objasniti razliku između igre i pravog života, isto kao što treba objasniti razliku između crtanog filma i pravog života. Volim da verujem da bi dete trebalo da bude svesno toga, jer kada sam ja bio mali, nama u crtanim filmovima nisu morali da napišu „Nemojte ovo raditi kod kuće!“, jer nismo bili ludi. Sa druge strane, opasne situacije, to nasilje, nije vezano za igre. Sve što ima danas na televiziji da se gleda, šta imaš da vidiš na Fejsbuku, čak i hevi metal spotovi.

 

Da li ćeš učestvovati u gejmerskom životu svog deteta kada (i ako) počne da igra i kako ćeš sve učestvovati?

Z: Prvo, ja bih voleo da on učestvuje u mom gejmerskom životu za početak. Drugo, učestvovaću ako to želi. Smatram da ne bi trebalo na silu da učestvujem. S druge strane, ako će da ode da igra Majnkraft – onda neću (smeh)! Šalim se, ali jednostavno, postoje neke stvari u kojima ako ima smisla da se učestvuje – hoću, ali isto tako ga nekad moraš pustiti samog. Pod ovo sve mislim da igram zajedno sa njim. A što se tiče toga da ja gledam kako igra, da mu pomažem i da ga učim, to ću vrlo rado i rado ću s njim da pričam o tome, pošto meni to čini veliki deo života i rado ću njega uključiti u to, kao što je mene moj otac, na primer, uključio u sport.

P: Sigurno ću se interesovati šta radi. Koje igre igra, kako mu ide, ako je nešto kompetitivno – kako je prošao, i prosto kao neka uloga podrške. Da li ću sesti sa njim da igram? Možda u početku, dok ne postane bolji od mene! (Smeh) Onda nek se sa tatom igra.

 

Da li se plašiš neke preokupacije ili „zavisnosti“ od igara?

Z: Znam da nešto slično postoji, ali isto tako znam da je malo preuveličana takozvana opasnost od toga, zato što je preokupacija od igara mnogo manje opasna od preokupacije bilo čime drugim. Jedna od retkih stvari gde neumerenost ne vodi direktnoj opasnosti. Tj, moraš biti neumeren duži period vremena i roditelji bi morali da primete. Deca koja su bila najviše preokupirana igrama iz mog rada u igraonici su bila deca kojima su roditelji dali pare samo da ih ne bi gledali ceo dan. Isto su tako postojala deca koja su želela da odu kući i druže se sa roditeljima. Jer jednostavno smatram da deca mogu da se preokupiraju, ali to je ako im dozvoliš. Od samog početka treba postaviti zdrav odnos sa igrama, kao i sa bilo čime. Poenta je da je jako teško biti „zavistan od igara“, i treba puno stvari da ti ne ide u životu da bi ti došao do te situacije. Ko god je postao zavistan od bilo čega nije to postao slučajno, nešto ga je navelo da krene tim putem.

P: Meni je bitno da on ima balansiran život. Da nije srećan samo kada igra igrice. Može biti srećan i kada radi neke druge stvari, prosto da bude srećno dete. Bilo da je to boravak u prirodi ili nešto drugo, bitno je da detetu ne bude jedina radost igranje igrica. Mislim da će to uticati na to da gejming ne pređe u neku krajnost. Jedini ljudi za koje znam da non-stop igraju igrice, nešto tu ne štima, nije baš najsjajnije kada dete nema radosti van igrica. Mislim da je u tome ključ.

 

Da li imaš neke savete za roditelje mladih gejmera?

Z: Savet ne znam da li je pametan, ali: Počnite i vi da igrate video igre. Jednostavno počnite i vidite šta je to, zašto je detetu tako zanimljivo. Neverovatno mi je da postoji ljudi koji kažu da igre nisu zanimljive uopšte, isto kao što mi je neverovatno da postoje ljudi koji ne vole da čitaju knjige – ali siguran sam da postoje. Ako tebi igre same po sebi nisu uopšte zanimljive, pusti dete da se igra sa drugom decom. Svi moji prijatelji do današnjeg dana su ljudi koje sam upoznao u igraonici. Igre su socijalna stvar, pogotovo u današnje doba i bolje se vi igrajte sa vašom decom, nego da ne znate ko se igra sa njima. Takođe, bitno je pratiti s kim komunicira dete na internetu. Ja se prvi ne stresiram oko predatora, ali isto kao što bih pratio sa kime se dete dopisuje na Krstarici – ako to još uvek postoji? (smeh) – i kao što pazim s kim dete priča na ulici, tako treba pratiti s kim igra igrice, ako igra onlajn igre. Meni, kao nekom ko od nedavno ima dete, je prosto neverovatno da može da postoji neko koga ne zanima šta mu radi dete. Moj otac je počeo da igra zato što je to bilo nešto što je mene zanimalo, i onda sam ja imao problem pošto nisam mogao da dođem na red za kompjuter!

P: Budući da smo mi novopečeni roditelji, teško da mogu da pametujem, ali ono što bih savetovala svim roditeljima, bez obzira na to da li su u pitanju igrice, jeste da jednostavno podržavaju svoje dete u interesima koje imaju – šta god da su. Ako je igranje igrica – što da ne? Moji roditelji sami nisu nikad bili gejmeri, ali su mene podržavali. Šta god da je bilo od popularnih igara i konzola u mom detinjstvu, moji su mi to uzimali, zato što su videli da me to zanima, da mi je interesantno i da me zabavlja. I najbitnije, da sam srećna zbog toga! Ja kao roditelj sam tu da budem podrška svom detetu, šta god želi da radi, dokle god je to u nekim granicama normale. Vrlo rado ću da ga ohrabrim da to radi. Ohrabrujte radoznalost i prosto pustite decu da budu srećna!

Da li ste i Vi roditelj-gejmer? Recite nam svoje mišljenje u komentarima ispod!

3 мишљења на “„Interesovaću se za sve što radi“ – Dvoje gejmera o odgajanju deteta

  1. Знам многе случајеве где дете не воли активност којом се баве његови родитељи и бира себи неке сасвим друге занимације. Занимљиво је да у овом интервјуу ни у питањима ни у одговорима не постоји ни наговештај могућности да дете можда уопште неће волети и желети да игра игрице. Наравно да ће гејмери учествовати у ономе чиме се њихово дете бави ако је у питању играње игрица. Међутим, питање није: Да ли ћете подржати своје дете ако се буде бавило оним што је вама драго? Питање је: Како ћете поступати ако дете изабере да се бави нечим што се вама не допада, што вам није блиско?

    Свиђа ми се

  2. Volim igrice… Nekad igram više, nekad manje…

    Свиђа ми се

  3. Nominovao sam te za jednu blogersku igricu, priključi se ako želiš…

    https://shonery.wordpress.com/2018/02/06/the-sunshine-blogger-award/

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close