„Ne mogu sada!“ – Zašto neke igre ne mogu da se pauziraju?

Postoji jedna stvar koja muči mnoge roditelje gejmera: gejmeri koji nižu jednu partiju za drugom, govoreći da ne mogu da u tom trenutku prekinu igru. Ali da li je ovo samo izgovor i pokušaj da duže ostanu za kompjuterom, ili ima istine u tom „Ne mogu sada da prekinem“?

Zašto neke igre ne mogu da se prekinu?

U najgeneralnijoj podeli igara, postoje dve vrste: singlplejer (igre koje igrač igra sam protiv kompjutera) i multiplejer (igre koje igrač igra sa drugim ljudima u timu, ili 1 na 1 protiv drugih ljudi). Hajde da pogledamo i jedne i druge i nađemo razloge zašto ta igra ne bi mogla u tom momentu da se prekine.

Singlplejer

Kada pričamo o tome kako igre upamte mesto na kom smo je ostavili, postoji nekoliko različitih načina. Prvi jeste taj da igra automatski zapamti mesto na kom si na svakih nekoliko minuta. Drugi način su čekpojnotovi (checkpoint), koji su unapred određena mesta u igri na kojima igrač bira da sačuva igru ili se igra automatski sačuva na tom mestu. Treći način je da igrač u bilo kom momentu može da sačuva svoj napredak do tog mesta na kom je trenutno. Svaka igra ima samo jedan sistem za pamćenje. Bitno je imati na umu da se bilo koji napredak posle poslednjeg upamćenog mesta gubi ako se izađe iz igre bez novog pamćenja.
Treći opisani metod, na kom igrač može u bilo kom momentu da sačuva igru je najjednostavniji za prekidanje igre, pošto mogu da sačuvaju tačno tu gde su i nastave sledeći put.
Prvi i drugi opisani metod znače da ako je igrač prešao određeni deo igre, ali još uvek nije stigao do novog mesta gde će igra biti zapamćena, izgubiće svo vreme i trud uložen da taj deo pređe, i moraće da ga prelazi ispočetka kada sledeći put počne da igra.
Ovo može da objasni zašto će se mnogi igrači buniti zahtevima da momentalno isključe igru i uzmu da rade nešto drugo. Ako kažu da ne mogu da prekinu u tom momentu, a igraju singlplejer igru, dozvolite im još desetak minuta da dođu do narednog pamćenja igre (sem u slučajevima kada su već preterali sa dozvoljenim vremenom igranja, ili je veoma bitno da u tom momentu počnu da rade nešto drugo.)
Ali, ovo ne opravdava komentar „Ne mogu da pauziram!“, kada ih, na primer, pozovete da dođu da ručaju. Velika većina singlplejer igara mogu da se pauziraju bez izlaženja iz igre i nastave kasnije.

Multiplejer

Sada dolazimo do malo komplikovanijeg dela, a to su multiplejer igre. Kada Vaše dete igra neku multiplejer igru, prvo morate da shvatite da ono ne igra samo. Sa druge strane ekrana je jedan ili više igrača koji imaju aktivnu interakciju sa njima kroz igru, ili kao saigrači ili kao neprijatelji.
Neke igre, u kojima je igrač samo jedan od zasebnih igrača na mapi punoj igrača, tj. ako nije u ključnoj ulozi u nekom timu ili jedini protivnik drugom igraču, jedina stvar koju će izgubiti je ta partija, nekoliko bodova ili rank. To je u nekim situacijama prihvatljiva žrtva, dok u nekim može da predstavi gubljenje velike količine truda.
Sa druge strane, mnoge najpopularnije igre zahtevaju od igrača da bude ključni deo tima: ima svoju ulogu i zadakte i drugi igrači iz njegovog tima (koji mogu biti prijatelji iz škole ili neznanci sa druge strane sveta) se oslanjaju na njih da urade svoj deo zadatka. Često, ako jedan igrač napusti tim, njihov tim ima veoma male šanse za pobedu, i ceo tim gubi poene i rang. To znači da Vaše dete, kao član tima, ima osećaj odgovornosti, ne samo prema svom rangu, nego i prema svim ostalim igračima iz njihovog tima, i ne želi da bude osoba zbog koje će tim izgubiti partiju.
Sem ako je u pitanju igra gde Vaše dete igra kao deo tima koji kolektivno igra protiv kompjutera, i ostatak tima je voljan da sačeka, „Ne mogu da pauziram“ je potpuno validan odgovor. Najbolji način da se sa ovim nosite jeste da detetu jasno stavite do znanja koliko vremena sme da provede na kompjuteru, ili da im otprilike sat vremena unapred najavite da će za sat vremena morati da prestanu. Ovo će im dati dovoljno vremena da završe partiju, misiju ili nivo – ukoliko je jedna u toku – i da procene da li imaju vremena da započnu još jednu.

Zdrava komunikacija znači kompromisi i razumevanje druge strane, tako da se upoznajte sa igrama koje Vaše dete igra i potrudite se da prepoznate kada je nešto samo izgovor, a kada zapravo ne može da se pauzira igra. Ako niste sigurni kako da pričate sa detetom o igram i to saznate pročitajte OVAJ članak koji će Vas bolje pripremiti za upravo to!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close