Razvijanje društvenih veština kroz video igre

Postoji mit da deca od društvenih igara postaju antisocijalna, agresivna i gube dodir sa realnosti i pravim ljudima. Ali, da li postoji išta iza ovog mita i koje su to osobine koje nas video igre – pogotovo one koje igramo sa drugim ljudima ili protiv njih – podržavaju da razvijemo?

Tolerancija

Slika deteta koji viče u mikrofon na nekoga u suprotnom timu i časti ga svim najgorim izrazima je prečesto slika koju imamo o multiplejer gejmingu. I da, postoji grupa ljudi koji se ponašaju upravo tako, ne shvatajući da je sa druge strane tog mikrofona i tog ekrana prava osoba sa osećanjima. Ali taj deo populacije je (iako najglasniji) veoma mali. Većina igrača kroz igre zapravo vežba toleranciju i timski rad. Kada su u timu sa nekim ko igra lošije od ostatka tima, treba imati sabranosti i tolerancije da se, umesto da vičemo na tu osobu i govorimo im koliko su loši, potrudimo da im damo konstruktivne savete i pomognemo im da prebrode tu partiju sa nama.
U slučaju da vidite da se Vaše dete nervira kada igra sa drugima i da ih vređa ili ismeva, skrenite im pažnju na to da su to pravi ljudi, i da to nipošto nije način na koji treba da se ophodimo – kako u gejmingu, tako i u životu uopšte – i naučite ih kako da drugačije pristupe toj situaciji.

Marljivost pruža nagrade

Igre su idealan način da deca nauče da, uz dovoljno truda i vrednog rada, mogu da postignu bilo šta. Igre su pravljene oko sistema koji nagrađuje igrače kada savladaju veštine ili ulože dovoljno truda u neki zadatak. Na taj način, oni mogu da nauče da, čak i ako im nešto ne uspe iz prve ruke, mogu da probaju još hiljadu puta dok ne savladaju tu veštinu i ne urade zadatak. U stvarnom životu često ne vidimo nagrade za trud koji ulažemo, tako da je lako odustati od nečega ako nam ne ide od ruke. Ali gejmeri su istrajni, i ako Vaš gejmer želi od nečega da odustane, možete slobodno da ih pitate „Da je ovo misija u igri, da li bi odustao/la ili probao/la ponovo?“

Pružanje podrške

(Istinita priča iz autorkinog detinjstva)
Kada sam imala svega sedam-osam godina, moja braća i ja smo obožavali video igre. Ali sa samo jednim kompjuterom u kući i mnogo manje opcija za multiplejer igre nego što imamo sada, situacije su se često svodile na to da jedno od nas igra dok ostalo dvoje sede pored i navijaju. Za onog koji igra, ta podrška je bila neprocenjiva (da ne spominjemo i dodatne oči koje prate mapu ili vrebajuće neprijatelje), ali za ove koji su podršku pružali, bilo je još bitnije. Ako je to bila misija gde je trebalo da se šunja, svi bismo šaputali, i ako je trebalo da se pogleda iza ćoška svi zajedno bismo se nakrivili ne bili smo „videli iza ekrana“. Naučili smo da podržavamo jedni druge, da se podučavamo, delimo znanja i da pružimo pomoć ili uskočimo da sami odradimo misiju onda kada bi postalo previše teško za nekoga drugog. To su neka od najlepših sećanja gejminga koje imam i izuzetno bitne lekcije koje sam na taj način mogla da naučim.

Kulturološke barijere

Sa multiplejer igrama koje stvarno igramo sa ljudima iz čitavog sveta, lakše je nego ikada da se sprijateljimo sa ljudima iz kultura i zemalja koje su nam bilo potpuno nepoznate. To znači mnogo više od poznavanja još jedne države: Znati kada neko od naših saigrača može ili ne može da igra zbog različitih kulturnih tradicija nam može pomoći da naučimo o njihovoj kulturi, a politički problemi o kojima možda nismo čak ni čuli na vestima nam postaju veoma bitni i bliski zato što utiču na živote naših saigrača do kojih nam je stalo. Podržavati dete da se na siguran i prijatan način upoznaje sa ljudima sa kojima stalno igra znači podržavati ih da uče o drugim kulturama, običajima, jezicima i ljudima sa kojima drugačije nikada ne bi došli u kontakt.

 

Znajući ovo, dobro razmislite naredni put kada kažete da su igre samo igračke i da iz njih deca ne mogu da nauče ništa korisno.

1 мишљења на “Razvijanje društvenih veština kroz video igre

  1. Zaista je dragoceno pročitati ove lucidne analize situacija u gejmingu i oko njega. Nisam o tome ranije razmisljala na taj način. Od mladih ljudi kao Milica, stasalih u digitalno promenjenom svetu, može se puno naučiti! Svakako, za razvoj takvog zrelog i analitičnog pristupa gejmingu potrebno je i tolerantno i aktivno roditeljsko prisustvo,zato sve više uviđam opravdanost postojanja roditeljigejmera.com! Bravo Milice i samo napred!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close