Da li treba da se plašimo video igara?

Ako ste čitali bilo koji od tekstova na Roditelji Gejmera, verovatno Vam je jasno da je odgovor na ovo pitanje jedno glasno „ne“. Ali, to ne znači da se svakako ne brinemo – na kraju krajeva, najbitnija su nam naša deca i potpuno je prirodno da želimo da ih zaštitimo od nečega što ne razumemo.

Zašto nas igrice brinu?

Ako niste gejmeri, šanse su da sve informacije o video igrama dobijate od naslova koji izgledaju ovako:

Dragi roditelji, ovakvi naslovi su tu samo da bi Vas naterali da kliknete na taj članak, u strahu da će se Vašem mladom gejmeru desiti nešto slično. Ali nemate razloga za brigu. Te priče su izolovani slučajevi – jedan u desetine miliona gejmera. Deca nisu zavisna od video igara (više o tome pisali smo OVDE), i neće im biti ništa dokle god se držimo normalnih granica (o tome kako postaviti granice, pisali smo OVDE). Ali hajde da vidimo na koji to način masovni mediji unose paniku u sve nas i guraju nas ka tome da ne verujemo igricama:

Šta masovni mediji žele da verujemo o igricama

1. Deca su zavisna od video igara.

Često će časopisi pokušati da vas zbune koristeći izraze poput „video igre utiču na oslobađanje dopamina, što dovodi do zavisnosti“. Do oslobađanja dopamina takođe dovodi sport, gledanje filmova, čitanje knjige, druženje ili bilo kakva aktivnost koja nas čini srećnim. Vaše dete može da bude zavisno od igrica isto koliko može da bude zavisno od igranja sa društvom napolju.

2. Igrice uništavaju deci živote

U izolovanim slučajevima, gde su mala deca prepuštena sama sebi bez ikakvog nadzora, selekcije igara ili postavljanja pravila, desi se da deca ne mogu da sama sebe kontrolišu i ne odvoje se od igre, što može preći u naviku i da, u zavisnost. Ono što Vam neće reći jeste da to nije nešto što se dešava preko noći i da bi se tako nešto razvilo potrebni su roditelji koji su potpuno odsutni iz života deteta i koji se nimalo ne zanimaju za to kako im dete provodi vreme. Vi čitate ovo, tako da znam da niste jedni od tih! 😉

3. Igrice čine decu nasilnom

Ne postoje apsolutno nikakva objektivna istraživanja koja dokazuju dugoročne posledice na stope agresivnosti deteta. Deca mogu kratkoročno imati agresivne ideje, kao i posle gledanja nasilnog filma, ali zato ste Vi, roditelji, tu da pazite da Vaša deca ne konzumiraju sadržaj koji nije prikladan za njih (a postoje milioni nenasilnih igrica u kojima će Vaša deca sigurno uživati). Ono što može biti uzrok prividne agresije posle dugog provođenja vremena za kompjuterom jeste veliko oslobađanje adrenalina bez ikakve fizičke aktivnosti. Zato predlažem da posle svakog sedenja i igranja urade neku fizičku aktivnost – na primer da vam odglume šta se dešava u igrici.

Poenta cele priče jeste da ne možemo da verujemo svemu što pročitamo u neprofesionalno napisanim člancima, već moramo da se edukujemo o hobijima i aktivnostima svoje dece, a najviše o tome ćemo naučiti tako što pričamo sa njima!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close