Važnije je kako deca igraju nego šta igraju

Kada pričamo o video igrama, većina roditelja se fokusira na to koliko vremena deca provode sa igrama, a malo manji broj njih na to koje su igre sa kojima deca provode vreme. Ali bitnije od oba je to kako deca igraju igre.

Da li shvataju dešavanja u igri?

Jedan od najvećih problema koje imamo sa najmlađim gejmerima i igrama jeste to što su često izloženi sadržaju koji ne razumeju u potpunosti. Kada je detetu data „pucačina“ u kojoj je često predstavljen neki društveno-politički problem, na primer rat na bliskom istoku, oni ne razumeju koja je uloga koju igraju i to dozvoljava igrama da utiču na njih na negativan način. Ako se dete nauči da je „zabavno“ samo pucati iz puške i skupljati poene svaki put kada ubije neprijatelja, bez shvatanja konteksta u kom se to dešava i bez objašnjenja zašto su ti ljudi koji su neprijatelji druge rase ili verovanja, ono može odrasti sa pogrešnom slikom o ratu. Bitno je napomenuti da „nasilne igre“ nemaju nikakve dugotrajne efekte na agresivnost igrača, i to nije ono o čemu pričamo, već izvrnuto shvatanje sveta koji ne razumeju. Slična stvar može da se desi ako odgledaju film koji obrađuje njima nejasnu temu, ali s obzirom na to da ih igre stavljaju u glavnu ulogu, imaju mnogo jači efekat.
I šta sa time? Za početak, bitno je da proveravamo koje su to igre koje deca igraju i da li su im prikladne. Upamtite da je „fantasy nasilje“ mnogo drugačije od realnog nasilja, zato što deca ne mogu da ga povežu sa stvarnim životom ni na koji način, te je prikladniji za mlađe igrače. Ali ne možemo da uvek kontrolišemo koje igre deca igraju, te je bitno pričati sa njima i saznati da li im je stvarno jasno o čemu se u igri radi, i ako nije – objasniti im na način na koji će to razumeti.

Kako se ponašaju dok igraju?

Dobre video igre su napravljene tako da kod igrača izazivaju širok raspon emocija. Od napretka i nagrade, do tuge, inspiracije, saosećanja, odlučnosti, itd. S ovim na umu, bitno je da posmatrate kako se Vaše dete ponaša i oseća dok igra video igre.
Ako je Vaše dete stalno isfrustrirano, ljuto ili agresivno dok igra video igre, postoji nekoliko stvari koje treba da uradite. Za početak, odigrajte zajedno neku drugu društvenu igru, na primer „Ne ljuti se, čoveče“, „Monopol“ ili neku kartašku igru. Koju god igru izabrali, bitno je da postoji šansa da bilo ko izgubi. Posmatrajte kako se dete ponaša dok igrate zajedno. Da li je isto agresivno i ljuto kada gubi i odustaje od igre kada mu ne ide? Ako da, onda problem nije u igri, već u nemogućnosti deteta da izrazi svoje emocije na dobar način i da se nosi sa time kada ne pobeđuje, i na tome možete da radite zajedno ili uz pomoć pedagoga. Međutim, ako se dete ponaša potpuno normalno i smireno dok igrate igru zajedno, onda je problem u igri koju igra kada je agresivan/na. Rekla sam mnogo puta, postoji brdo loših igara na tržištu, i bitno je naći igre koje detetu odgovaraju i koje ih inspirišu i guraju da se poboljšaju, a ne one od kojih se osećaju loše.
Zatim, ako dete igra onlajn sa drugim igračima, bitno je da pratite na koji način komunicira sa njima. Ako ih psuje, vređa ili vrišti, velike su šanse da se slično ponaša kada se igra sa drugom decom u stvarnom životu, s tim što anonimnost ekrana obično izaziva mnogo burnije reakcije zbog manjka posledica. Ako je ovo slučaj, odmah se pobrinite da dete prestane da igra tu igru (zato što stvara toksičnu sredinu za druge igrače) i objasnite mu da su sa druge strane ekrana stvarni ljudi – deca – kao što je i ono, i da stvari koje im govori mogu da ih povrede, kao što bi njih povredilo ako bi im neko drugi to rekao. A ako kaže da je to način na koji svi pričaju u toj igri i da samo uzvraća istom merom – to nije dobra igra za decu.

Šta dobija od igre?

Ako deca kroz igru prolaze bez razmišljanja, ona će od nje dobiti samo stvari koje dolaze sa bilo kojom igrom: poboljšana koordinacija oka i ruke i moguće učenje jezika na kom je igra. Ali, igre mogu da ponude mnogo više od toga. Dobra igra u igraču može da probudi dileme, osećanja, moralne debate i kreativno razmišljanje – ako igrač razmišlja o igri. Ako dete želi da sa Vama priča o igri koju igra to je sjajan znak da o njoj razmišljaju i kada je ne igraju. Ako Vas to plaši zato što ne želite da im mozak stalno bude zaokupljen igrama, prvo se zapitajte da li biste tako odreagovali i da Vam priča o knjigama koje trenutno čita. Nema razlike. Ako dete samo ne započne razgovor o igri, morate ga započeti Vi, da biste omogućili detetu da razmišlja šire o tome i dobije sve benefite koje jedna video igra može da im ponudi.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close