Poslednji put: Video igre ne izazivaju nasilje

Inspirisani komentarom predsednika Trampa, gejmeri širom sveta su stali u odbranu svog omiljenog hobija, zato što sva istraživanja upućuju na jednu te istu stvar: video igre ne izazivaju nasilje.

Zašto je bitno ne kriviti igre?

S jedne strane, tu je „sebičan“ razlog gejmera gde prosto ne želimo da umetnost koju toliko volimo bude demonizovana i okaljana lažima. Video igre donose toliko sreće, prijateljstava, dubokih misli i rasta da je prosto šteta kada se obeleže kao „opasne“ i budu sklonjene iz ruku gejmera bez razloga.
Ali mnogo bitniji razlog je taj da ako krivimo video igre za nasilje, ne fokusiramo se na pravi uzrok nasilja. Ako krivimo video igre, ne fokusiramo se na nasilje u porodici koje podstiče vršnjačko nasilje. Ne fokusiramo se na činjenicu da se deca kod kuće i u školi i na ulici ne uče empatiji i prijateljstvu, već razlikama i mržnji.
Uvek je lakše okriviti video igru i oduzeti je nego pogledati u sebe i u društvo koje stvaramo.

„Ali moje dete se ponaša agresivno nakon što igra video-igre!“

Vaše dete u sebi drži neki bes i frustraciju, kao što svi to u sebi držimo. Ako nije naučeno da se na pravilan način nosi sa tim emocijama i iskazuje ih, igre mogu da im daju taj ventil, da budu besni i „istresu se“ na nekoga sa druge strane ekrana. Ali nemojte da mislite da se identična stvar ne bi desila ako dete ode na fudbal ili bilo koju drugu aktivnost koja diže adrenalin. Samo su kompjuteri u kući i tu uvek vidite šta se dešava i kako dete reaguje.
Najbolje što možete da uradite je da pričate sa svojim detetom o tome zašto je besno ili isfrustrirano i zajedno nađete način da se sa tim emocijama nosi.

Nisu sve video igre dobre

Kao i filmovi, kao i knjige, kao i bilo koja umetnost i bilo koji medij, postoje dobre igre i postoje loše igre. Postoje igre koje je nemoguće preći bez saradnje, timskog rada i razumevanja, a postoje i igre koje aktivno podstiču igrača na nasilje u igri. Ni jedna od ovih igara neće pretvoriti dete u nasilu i agresivnu osobu – igre to prosto ne mogu da urade, ali mogu izložiti dete sadržaju koje nije spremno da vidi ili razume, i samim tim stvoriti sliku sveta u kojoj je nasilje opravdano. Ali tu, opet, nisu krive igre. Ako vaše dete od 10 godina igra igru koja je označena sa 18+, teško je da se svari, ali vi ste krivi. Vi ste odgovorni za sardžaj koje vaše dete konzumira. I to da igra tu igru kod druga ili u igraonici nije izgovor. Morate da pričate sa detetom o igrama koje igra i da im pomognete da nauče razliku između igre i života, kao i razliku između dobrog i lošeg.

Tako da, gospodine Tramp, toplo preporučujem da pogledate u svet i kulturu koja se gaji u vašoj državi (a uostalom, i u većini sveta) i zapitate se kako da je popravite, umesto da svaljujete krivicu na nedužni medij.
To ljudi pokušavaju da rade već godinama – sve smo bolji u objašnjavanju da prosto niste u pravu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close